Економске импликације мултиполарног свијета

Пројекат "Економске импликације мултиполарног свијета" истражује како све већи број глобалних економских центара моћи утиче на пословне стратегије, тржишта и пословно окружење у цјелини. Мултиполарност у глобалној економији подразумијева постојање више глобалних актера који обликују међународне економске токове. У контексту мултиполарности, свијет више није под доминацијом једног или два економска блока, већ је подијељен на више центара моћи који имају значајан утицај на глобалну економију. То укључује развијене економске силе попут САД-а, ЕУ-а, али и државе БРИЦС-а - Кину, Индију, Русију, Јужноафричку Републику, као и многе друге регионалне и растуће економије. Пословна економија у мултиполарном свету захтијева од предузетника, менаџера и компанија да буду флексибилни, информисани и способни да прилагоде своје стратегије у складу са промјенљивим глобалним околностима. Промјене у геополитици, трговини, финансијама и технологији креирају нове изазове, али и нове прилике. У том контексту, да би се створиле и одржале конкуренске предности, одрживи раст и развој морају се развити способност да се предвиди, разумије и реагује на комплексне динамике мултиполарног свијета.

На Факултету пословне економије Бијељина 6.6.2025. године одржан је XIII Mеђународни научни скуп „ЕКОНБИЗ 2025“.Тема научног скупа била је: „ЕКОНОМСКЕ ПОСЉЕДИЦЕ МУЛТИПОЛАРНОГ СВИЈЕТА“, скуп је бројао укупно 103 учесника из 9 земаља, са 46 радова. Скуп је одржан у организацији Факултета пословне економије Бијељина Универзитета у Источном Сарајеву, са 13 суорганизатора из укупно 8 земаља.

Суорганизатори XIII Међународног научног скупа „ЕКОНБИЗ 2025“ су: Економски факултет Универзитета у Београду, Економски факултет у Суботици Универзитета у Новом Саду, Економски факултета Универзитета у Нишу, Економски факултет Универзитета у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици, Економски факултет Универзитета у Крагујевцу, Економски факултет Универзитета у Црној Гори, Факултет за туризам и бизнис и логистику Универзитета „Гоце Делчев“ Штип – Македонија, School of Public Administration and Entrepreneurship Ural Federal University – Ekaterinburg, Russian Federation, Faculty of Economics Sciences „Lucian Blaga“ University Romania, Polytechnic of Porto - Porto Accounting and Business School – Portugal, Shanghai Polytechnic University из Кине, Saint-Petersburg State University из Русије и Привредна комора Републике Српске - Подручна привредна комора Бијељина.

Научном скупу присуствовали су многобројни учесници и гости из земље и иностранства, представници академске заједнице економских и других факултета Универзитета у Источном Сарајеву, Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Приштини, представници института, учесници и гости из БиХ, Србије, Македоније, Црне Горе, Русије, Португала, Кипра, Кине, Румуније. Поред представника академске заједнице, скупу су присуствовали и представници јавних установа и реалног сектора, успјешни привредници, људи из праксе, са којима Факултет пословне економије Бијељина има изузетну пословно-техничку сарадњу.

Информације о организовању овог догађаја су јавно доступне на сајту на сату ФПЕ-а на дан 6.6.2025. године (линк).

Радови који обједињују резултате истраживања задате кроз истраживачке хипотезе у самом пројекту, објављени су у Зборнику са XIII Међународне конференције EKONBIZ 2025 „Економске импликације мултиполарног свијета“ одржаној 5. и 6. јуна 2025. године на Факултету пословне економије Бијељина:

1. Petrović, V., & Yao, L. (2025). MULTYPOLARITY AND DEGLOBALISATION: ECONOMIC PARTNERSHIP OF THE WESTERN BALKANS AND CHINA. Proceedings EKONBIZ, (25). Рад је доступан на линку.

У овом раду аутори су анализирали како мултиполарност и деглобализација обликују економске односе између Кине и Западног Балкана и какве су импликације кинеског ангажовања за регионалну интеграцију и глобалну конкуренцију моćи? Финализовали смо одговор на ове хипотезе – регион Западног Балкана (ЗБ) је погођен промјеном свјетског поретка. Очигледно је да у региону ЗБ кинески утицај расте и да регион ЗБ има велике могуćности у сарадњи са Кином. У 21. вијеку долази до велике промјене у добро познатом свјетском поретку, једнополарни светски поредак постаје мултиполаран, а различити региони имају велику потребу да диверзификују своје међународне односе и на политичком и на економском нивоу. Поред односа са европским партнерима, регион Западног Балкана такође мора бити у тијесној сарадњи са економијама у развоју свјетске економије и одржавати добре односе. Поред већ постојећег утицаја ЕУ, појавио се и кинески економски утицај, међутим, посматрајуćи економске податке, можемо видјети да је кинеско економско присуство и даље мало, али је удио кинеских инвестиција много веćи од удјела САД у региону Западног Балкана. У сваком случају, Кина је учинила економско чудо у протеклих 40 година својом политиком реформи и отварања и континуирано одржава овај економски раст, захваљујући ком је сада друга највећа економија у свјетској економији. Диверзификацијом својих међународних односа, регион Западног Балкана може сматрати Кину важним економским партнером. У глобализованом свијету, потребно је све више економских партнера како би земље и региони могли да одрже одрживи економски развој и изграде сарадњу засновану на обостраној користи (Хорват, у ур. Закић и Митић, 2022).

Спроведена анализа у овом раду показала је да је однос Кине са Србијом и Босном и Херцеговином заснован на прагматизму и растућим економским и инвестиционим везама, повеćано економско ангажовање Кине на Западном Балкану у посљедњој деценији допринијело је сложености демократске консолидације у региону, са могућим негативним утицајима на успостављени процес европске интеграције ових земаља, прије свега Србије и Босне и Херцеговине. Повећано економско и донекле политичко присуство Кине у државама Западног Балкана током посљедње деценије, које је остварено и кроз економске инвестиције и трговинске подстицаје, као и софистициранијом употребом кинеске меке моћи. Ово последње је илустровано у већем броју културних, образовних и научних размјена између ових држава и Кине (Марковиц Кхазе & Wанг, 2020). Анализа је показала да је постигнут значајан напредак у сарадњи Кине и Србије, али већина земаља Западног Балкана није успјела да оствари своје интересе на билатералном нивоу или у оквиру иницијативе БРИ и платформе 17+. Значајан потенцијал за трговинску размјену, инвестиције и инфраструктурне пројекте још увек није достигао очекиване циљеве. Трговина са Кином је помогнула региону да диверзификује своје економске партнере ван ЕУ. Ослањање Западног Балкана на Кину као алтернативно тржиште је очигледно, посебно у земљама попут Србије, која је смањила своју зависност од тржишта ЕУ. Стога, Западни Балкан мора да уравнотежи своје односе и са Кином и са Европском унијом, обезбеђујући економски раст из диверзификованих извора без жртвовања политичке или економске независности. Такође је важно подстицати даљу диверзификацију трговинских партнерстава са другим тржиштима у развоју, уз одржавање веза са ЕУ. Уз континуирану сарадњу у оквиру иницијатива попут БРИ, изгледи за дубљу економску интеграцију и међусобни раст између Кине и Србије су обећавајући, отварајући пут за побољшану регионалну сарадњу и развој.

2. Bojagić, D., Starčević, V., & Mirović, I. (2025). FINANCIAL INTERMEDIARIES IN THE FINANCIAL MARKET OF BOSNIA AND HERZEGOVINA UNDER THE CONDITIONS OF GEOPOLITICAL CHANGES. Proceedings EKONBIZ, (25). Рад је доступан на линку.

Како то аутори тврде Иако су финансијски посредници у Босни и Херцеговини институционално присутни у различитим облицима - као што су банке, осигуравајућа друштва, инвестициони фондови и брокерске куће - они и даље не обављају у потпуности своју посредничку функцију у мобилизацији и алокацији капитала. Њихова улагања су претежно концентрисана у инструменте ниског ризика и традиционалне инструменте као што су државне обвезнице и банкарски депозити, што указује на веома опрезну инвестициону стратегију. Овај конзервативни приступ је дјелимично наслијеђе раније фазе развоја финансијског система, током које су доминирали банкарски канали финансирања, док су институције тржишта капитала остале маргинализоване. Финансијски посредници у Босни и Херцеговини послују на тржишту које је плитко, неликвидно, са ограниченим бројем хартија од вриједности и ниским повјерењем инвеститора. Поред тога, унутрашња фрагментација, недостатак правне сигурности и слаба финансијска писменост додатно смањују ефикасност ових институција. Геополитичке промјене – посебно након 2022. године, укључујући рат у Украјини, енергетску и инфлациону кризу, поремећаје у глобалним ланцима снабдијевања и повећану неизвјесност на Западном Балкану – повећале су глобални ризик и повећале рањивост финансијских посредника у Босни и Херцеговини.

Умјесто да преузму активнију улогу у финансирању економије током кризних времена, посредници су се додатно повукли у сигурне инвестиције, што је погоршало проблем неликвидности и ограничило потенцијал за развој тржишта капитала. Ове околности указују на то да је финансијско тржиште Босне и Херцеговине структурно осетљиво на спољне шокове и да нема довољно унутрашњих механизама за апсорпцију геополитичких и економских поремећаја.

У будућности, развој тржишта ће зависити од способности финансијских посредника да се прилагоде новим ризицима, као и од системске подршке усмјерене на јачање регулаторног оквира, промоцију финансијске писмености и подстицање алтернативних извора финансирања.

3. Mitrašević, M., Savai, A., Pjanić, M., & Novović-Burić, M. (2025). ANALYSING THE IMPACT OF ECONOMIC AND POLITICAL FACTORS ON THE DEMAND FOR INSURANCE PRODUCTS IN THE REPUBLIC OF SRPSKA. Proceedings EKONBIZ, (25). Рад је доступан на линку.

У раду су аутори испитали утицај економских и политичких фактора на потражњу за осигуравајуćим производима у Републици Српској у периоду 2010-2023. На основу научних радова објављених између 2020. и 2025. године који покривају Адрија регион, земље чланице АСЕАН-а и БРИКС-а, користили су бруто фактурисане премије као мјеру потражње за осигурањем. Индикатор геополитичког ризика који су утврдили Калдара и Јаковиело (2022) коришćен је као мјера геополитичког ризика, док је квартални индекс свјетске неизвјесности за Босну и Херцеговину, који су утврдили Ахир, Блум и Фурчери (2018), коришćен као индикатор неизвјесности економске политике. Поред тога, укључили су квартални бруто домаћи производ (БДП) и индекс потрошачких цијена (ИПЦ). Вриједности бруто фактурисаних премија и БДП-а изражене су у конвертибилној марци према цијенама из 2010. године прије него што су логаритамски трансформисане. Анализу су започели тестирањем мултиколинеарности. Након израчунавања Пирсонових коефицијената корелације, који су указали на одсуство мултиколинеарности, спровели смо тестове стационарности прве генерације (Левин, Лин и Чу, Харис-Цавалис, и Брајтунг) и друге генерације (ЦАДФ, ЦИПС тестови Песарана и робусна верзија Брајтунговог теста). Резултати су показали да су промјенљиве лнПремиум, WУИБИХ и ГПР биле стационарне, док су лнГДП и ЦПИ били стационарни на првој разлици. Вестерлундови и Педронијеви тестови коинтеграције показали су да серије нису коинтегрисане, стога смо испитали постојање краткорочних ефеката користећи Грејнџеров тест каузалности. Грејнџеров тест каузалности открио је статистички значајан утицај БДП-а, инфлације, и Свјетског индекса неизвјесности за Босну и Херцеговину на потражњу за осигурањем, док утицај геополитичког ризика није био статистички значајан. Статистички значајан утицај БДП-а на потражњу за осигурањем сугерише да не можемо одбацити хипотезу о праћењу потражње која имплицира да развој тржишта осигурања прати економски раст. С друге стране, резултати указују да потражња за осигурањем нема статистички значајан утицај на БДП, тј. развој тржишта осигурања не доводи до економског раста. Стога можемо одбацити хипотезу о вођству понуде. и и Херцеговини у периоду 2004-2015. Тест је такође открио статистички значајну реципрочну узрочност између геополитичког ризика и свјетског индекса неизвесности за Босну и Херцеговину. Постоји статистички значајна реципрочна узрочност између инфлације и геополитичког ризика, док економска неизвјесност има једносмјерну узрочну везу са инфлацијом. Може се закључити да геополитички ризик, утичући на ниво инфлације, има индиректан утицај на премије осигурања. С обзиром на то да резултати тестова указују на присуство попречне зависности, хетероскедастичности и аутокорелације, а Хаусманов тест спецификације показује да је модел стохастичких ефеката ефикаснији, користили смо моделе генерализованих најмањих квадрата (ГЛС) и моделе изводљивих генерализованих најмањих квадрата (ФГЛС). На основу критеријума АИЦ и БИЦ, изабран је ФГЛС модел.

Резултати изабраног ФГЛС модела показују да раст БДП-а има статистички значајан позитиван ефекат на потражњу за осигурањем. Слично Оласехиндеу & Балџилару (2022) и Џоу, Џангу и Хуангу (2025), наши резултати показују позитивну везу између раста геополитичког ризика и премија осигурања. Међутим, у нашем случају, то није статистички значајно. Ови аутори повезују ову позитивну везу са повећањем премија осигурања услед растуће изложености геополитичким ризицима или као резултат повећаних нивоа премија усљед интензивиране неизвјесности.

Индекс свјетске неизвјесности за Босну и Херцеговину показује статистички значајан негативан ефекат на премије осигурања. Негативан ефекат геополитичког ризика и неизвјесности економске политике на потражњу за производима осигурања такође је примјеćен у Хемриту (2022) за тржиште Саудијске Арабије и Ксианг, Чанг и Ђијанг (2023) у Кини. Насупрот томе, резултати Ксие и Лина (2024) показују да повећање неизвјесности економске политике утиче на пораст премија осигурања од одговорности за руководиоце и службенике у Кини. Индекс потрошачких цијена такође показује негативан утицај на потражњу за осигурањем, што је у складу са резултатима Хемрита (2022). Подаци указују да су филијале имале повећање свог удјела у укупној премији осигурања (са 9,41% на 15,80%) и да је премија порасла око три пута током анализираног периода. Међутим, промјенљива „Филијала“ показује негативан утицај у одабраном моделу; стога ће ово бити предмет будућег истраживања. На основу резултата представљених у раду, може се закључити да не можемо одбацити хипотезу да раст геополитичког ризика и нестабилност економске политике могу негативно утицати на тражњу за осигуравајућим производима. Имајући у виду наведено, осигуравајућа друштва која послују у Републици Српској морају бити спремна и способна да прилагоде своје стратегије неповољним економским и политичким условима.

4. Sudar, S., Ivanković, Z., Damjanović, S., & Rodrigues, L. S. (2025). MODEL FOR VOICE RECOGNITION IN MANUFACTURING PROCESSES. Proceedings EKONBIZ, (25). Рад је доступан на линку.

Чак и прије педесет година, писане су научнофантастичне књиге у којима су људи контролисали разне машине својим гласовима. Тек са појавом модерних рачунара, овај људски сан је постао стварност.

Овај рад представља развој сложене архитектуре за практичан систем дубоког учења, креираног са циљем развоја употребљивог система за препознавање говора. Императив је био да се развије апликација за машинско учење, чији је модел заснован на анализи података и вјештачкој интелигенцији. У ту сврху, развијени су и представљени модели конволуционих неуронских мрежа за предвиђање и уклањање шума. Ови модели су развијени коришćењем програмског језика Пајтон и библиотека ТенсорФлоw и Керас, које су алати у области науке о подацима.

Да би се омогућило коришћење обучених модела у облику апликације, развијен је АПИ са Фласк апликацијом, преко које се позивају обучени модели неуронских мрежа за уклањање шума и предвиђање. Ограничење Фласк-а је то што је он сервер за распоређивање, који се не користи у продукционим окружењима. Да би ова апликација била употребљива у продукцији, у архитектуру је имплементиран Wеб Сервер Гатеwаy Интерфаце (WСГИ). WСГИ је софтверска апликација додата архитектури за развој услуга хостинга, јер његов изворни бинарни протокол омогућава комуникацију са другим серверима. WСГИ, као комуникациони пролаз, омогућио је интеграцију вишеструких некомпатибилних технологија и окружења у један систем.

НГИНX је додат као примарни веб сервер за прихватање ХТТП ПОСТ захтјева који стижу из клијентске апликације. НГИНX, путем уWСГИ протокола, олакшава комуникацију са Фласк апликацијом, која у својој суштини користи ТенсорФлоw и Керас-обучене моделе за дубоко учење засновано на домену науке о подацима. Да би се створио систем који може бити мултиплатформски, успостављена је интерна Доцкер контејнерска мрежа, којом управља Доцкер Цомпосе оркестратор. Декомпозиција сложене архитектуре у одвојене контејнере довела је до реализације постојеће архитектуре на нивоу микросервиса. Ово омогућава било какве измјене модела неуронске мреже или било ког другог посебног контејнера без утицаја на цјелокупни рад система. Поред тога, омогућава једноставне измјене архитектуре и паралелни развој апликације од стране више тимова, гдје сваки тим може да се фокусира на развој посебног контејнера, који представља независну јединицу.

Клијентска Андроид апликација, као и модул за генерисање кључних ријечи за обуку, представљени у овом раду, омогуćили су практичну примјену овог система у реалним радним окружењима и демонстрирали његове предности. Неке од предности које доноси представљени систем укључују:

• Укупна ефикасност производње.
• Значајно већа продуктивност рада и тиме профитабилност.
• Побољшање праћења података у сложеној производњи.
• Могућност имплементације и интеграције у роботику и логистику.

Сљедећи корак у надоградњи овог рада је спровођење истраживања на реалним подацима, што представљена архитектура омогућава. Потребно је истражити тачност предвиђања које је направио реализовани модел у реалним условима производње, користећи прикупљени скуп података за обуку на српском језику. Затим, треба процјенити тачност предвиђања постојећег алгоритма на прикупљеним подацима, а резултате упоредити са онима добијеним коришćењем других доступних алгоритама и модела дубоког учења. Такође треба спровести истраживање ефикасности предвиђања у реалним окружењима, како са, тако и без примјене модела дубоког учења за уклањање буке. Треба спровести поређење вишеструких алгоритама за уклањање буке. Понашање обучених модела и система треба пратити на различитим локацијама производње (различите машине, нивои буке и производни процеси). Такође треба истражити адаптацију модела за појединачне кориснике, са и без алгоритама за уклањање буке. Требало би извршити обуку и тестирање на скупу података од једног говорника у поређењу са обуком на скупу података који садржи снимке од више говорника различитих узраста и полова. Треба извршити тачност модела обучених на мушким и женским говорницима. Даља истраживања треба спровести у смислу праћења продуктивности, ефикасности и ефективности, упоређујући употребу овог система са постојеćим решењима и претходним производним процесом.

5. Ilić, S. (2025). ARTIFICIAL INTELLIGENCE AND DIGITAL BUSINESS TRANSFORMATION–OPPORTUNITIES AND CHALLENGES. Proceedings EKONBIZ, (25). Рад је доступан на линку.

Дигитална трансформација пословања обезбјеђује бројне предности предузећима која се одлуче на овај корак. Бројна истраживања говоре да дигитална трансформација пословања није више избор, него је постала потреба како би се успјешно пословало и опстало на тржишту какво је оно данас. Сходно томе менаџмент предузећа мора одабрати стратегију која је најбоља и најефикаснија како би процес транзиције са традиционалног начина пословања на пословање које је подржано дигиталним технологијама био успјешан. Током процеса дигиталне трансформације пословања најбоља опција јесте комбинација више различитих дигиталних технологија како би се искористиле све њихове предности а компензовали њихови недостаци.

Вјештачка интелигенција је једна од дигиталних технологија која пружа бројне предности предузећима која их користе, али и одређене изазове. Међутим, технолошки напредак је нешто што се не може избјегавати и заобилазити и уколико се адекватно користе све технологије, предности које оне доносе су неупоредиво значајније него њихови недостаци. Дигиталне технологије на челу са вјештачком интелигенцијом значајно редукују трошкове, побољшавају продуткивност и ефикасност, али и смањују број радних мјеста јер омогућавају аутоматизацију бројних рутинских послова. Бројна радна мјеста нестају и многа радна мјеста у будућности ће нестати. Међутим, истраживајући овакве и сличне теме, долази се до закључка да ће се одређен број радних мјеста заиста смањити и нестати, али ће исто тако доћи до појаве огромног броја нових радних мјеста за рад са дигиталним технологијама, па самим тим и вјештачком интелигенцијом. Једино што је неопходно јесте да се радна снага едукује како би се оспособили да раде са овим технологијама, што може бити инвестиција предузећа или дио редовног образовања уколико су наставни планови и програми креирани у складу са потребама тржишта рада.Према подацима ЕУРОСТАТ-а, 6,36 % предузећа у Републици Босни и Херцеговини користи неки облик АИ у свом пословању. Очекује се у будућности да ће број предузећа која користе АИ у свом пословању расти и у свијету, а самим тим и у нашој држави, јер да би се опстало и парирало предузећима у свијету, неопходно је пратити трендове и технологије које се користе и у другим државама и примјењивати исте и у пословању наших привредних субјеката. Стога будућа истраживања треба усмјерити у смјеру проналаска начина и области гдје је све могуће примјенити АИ како би се побољшало пословање и положај на тржишту са свим кључним принципима пословања.

6. Rankić, O., & Simikić, Z. (2025). MULTIPOLAR DYNAMICS OF THE GLOBAL MARKET: STRATEGIC CHALLENGES AND THE ADAPTATION OF NEW MARKETING MODELS. Proceedings EKONBIZ, (25). Рад је доступан на линку.

Ово истраживање јасно указује да традиционални маркетиншки модели нису довољни да адекватно ријеше сложене изазове које представљају различита тржишна окружења. Концепт глобалне мултиполарности намеће императив редефинисања маркетиншких иницијатива у складу са динамичним и често непредвидивим промјенама моћи. Развој концептуалних оквира око мултиполарности показује да се овом феномену може приступити из различитих перспектива, али његови основни елементи у крајњој линији обликују културне, економске, и политичке димензије сваког слоја друштва.

Са становишта дилеме стандардизације наспрам адаптације, одлука се више не може посматрати као бинарни избор. Уместо тога, потребне су озбиљне стратешке и геополитичке компетенције да би се постигла права равнотежа између досљедности бренда и флексибилности. Стратешка осјетљивост на потребе тржишта све више ćе постајати кључни индикатор успјеха дигиталног маркетинга, јер није само неопходно процјенити утицај бренда на страна тржишта, већ и разумјети како та тржишта утичу на идентитет, тон и вриједност бренда. Општи закључак је да стандардизацију треба примјенити тамо гдје је одржива, а адаптацију тамо гдје је то неопходно. Не постоји универзална формула за глобални успјех - успјех се гради локално, али уз глобалну свјесност.

Као резултат пројекта, научни радови ће бити доступни за ширу академску заједницу, доносиоце одлука и јавност, пружајући важне увиде у значај мултиполарности у економији. Предавања и радови ће служити као основа за даља истраживања и развој политика, као и за едукацију и обуку будућих генерација економиста, политичара и техничара.

У Бијељини, 30.6.2025. године