Улога вјештачке интелигенције у унапређењу друштвено-економског развоја Републике Српске

1. Радионица посвећена теми „Примјена вјештачке интелигенције у пољопривреди Републике Српске“ одржана у петак 21.3.2025 у 11 часова у слушаоници 6, на Факултету пословне економије Бијељина Универзитет у Источном Сарајеву.
Радионици су присуствовали пољопривредници са подручја Семберије, студенти и професори чија је област истраживања пољопривредна производња, а излагач је био др Срђан Дамјановић, редовни професор на Факултету пословне економије Бијељина.

Организатори радионице: проф. др Срђан Дамјановић, проф. др Радомир Бодирога, проф. др Стефан Стјепановић. Информације о организовању овог догађаја су јавно доступне на сајту Факултета пословне економије Бијељина (линк).

Радионица је имала за циљ да допринесе истраживању везаном за постављену прву хипотезу пројекта:
„Примјена вјештачке интелигенције може допринијети унапређењу продуктивности и одрживости пољопривредне производње у Републици Српској, са посебним акцентом на регије Семберије и Лијевче поља.“

Рад који обједињује резултате истраживања објављен је у часопису Novi Ekonomist: Mitrašević M, Bodiroga R, Radosavljev K, Chroneos Krasavac B. (2025). Application Of Artificial Intelligence In Cluster Analysis For Enhancing Productivity And Sustainability In Agricultural Production In The Republic Of Srpska. Novi Ekonomist, 19(38), Рад је доступан на линку.
Ово истраживање истражује како се кластер анализа и вјештачка интелигенција (ВИ) могу користити за повећање пољопривредне продуктивности и одрживости у Републици Српској. Прецизније стратешко планирање и ефикасно управљање ресурсима омогућени су идентификацијом одређених кластера са упоредивим карактеристикама кроз анализу климатских параметара и класификацију региона. Док употреба техника машинског учења омогућава прецизније предвиђање утицаја климатских услова на приносе, предложени модели осигурања, који се заснивају на кластер анализи, имају потенцијал да побољшају финансијску заштиту пољопривредника. Ово истраживање наглашава неопходност креирања прилагођених модела осигурања који узимају у обзир одређене климатске ризике и примјену савремене технологије за побољшање поступка рјешавања штета. Кроз ове приступе могуће је значајно повећати отпорност пољопривредног сектора на климатске промјене и обезбједити бољу финансијску стабилност и безбједнију производњу.
Истраживање публиковано у раду је презентовано на XIII Међународној конференцији EKONBIZ 2025 „Економске импликације мултиполарног свијета“ одржаној 5 и 6 јуна 2025.
Информације о организовању овог догађаја су јавно доступне на сајту Факултета пословне економије Бијељина.

2. У уторак 25.3.2025. у периоду од 11:00 до 11:45 одржан je вебинар на тему <„Примјена вјештачке интелигенције у финансијском сектору Републике Српске“, а излагачи су били:
1. Миона Граорац, MSc (Willis Towers Watson, Senior Consultant),
2. проф. др Зоран Мастило (Факултет пословне економије Бијељина, Универзитет у Источном Сарајеву),
3. проф. др Предраг Катанић (Факултет пословне економије Бијељина, Универзитет у Источном Сарајеву).

На вебинару су присуствовали: представници Бањалучке берзе; Градске управе Града Бијељине, Општине Осмаци; јавне управе Брчко дистрикта; Агенције за надзор осигурања ФБиХ; Агенције за осигурање Републике Српске; Удружења актуара Републике Српске, осигуравајућих компанија које послују на територији Републике Српске: Дунав осигурања, Wiener осигурања, Гарант осигурања, Нешковић осигурања, Дрина осигурања; Осигуравајуће компаније Sava Montenegro; Наше банке; Нове банке; предузећа ОРАО a.Д. из Бијељине, компаније Willis Tower Watson; професори на Економском факултету Подгорица, Економском факултету Суботица, Факултету за туризам и бизнис логистику Стип, Факултету пословне економије Бијељина, Пољопривредном факултету Универзитет у Источном Сарајеву, Саобраћајном факултету Универзитет у Источном Сарајеву; професори у Економској школи Бијељина; истраживачи у Институту економских наука Београд; и студенти докторских студија на Економском факултету у Београду.
Информације о организовању овог догађаја су јавно доступне на сајту Факултета пословне економије Бијељина (линк).

Радионица је имала за циљ да допринесе истраживању везаном за хипотезу: Примјена вјештачке интелигенције може допринијети развоју финансијског тржишта Републике Српске, са посебним акцентом на Бањалучку берзу, банкарски сектор и сектор осигурања.

2.1.Базирајући своје излагање на раду објављеној у оквиру монографије Transformation of the Economy with Artificial Intelligence: Perspectives, Challenges and Opportunities (која је била резултат пројекта „Трансформација економије вјештачком интелигенцијом: Перспективе, изазови и прилике“ који је подржало Mинистарствo за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Уговором о суфинансирању научноистраживачког пројекта број: 19.032/961-81/23 од 29.12.2023) Миона Граорац је излагала на тему примјена вјештачке интелигенције за процјену резервација за штете у коме је презентовала алгоритам у склопу ResQ софтвера који је развила компанија Willis Towers Watson.

Закључци везани за одржавање ове радионице публиковани су у раду: Mitrаšеvić, M., Tešić, N., Bradić, K. (2025). “Challenges in applying machine learning for predictive modelling”, monograph: Innovations in insurance -from traditional to modern market, University of Belgrade, Faculty of Economics and Business, recezenti: Chris Daykin, Martin Balleer, Safet Kozarević, Branislav Boričić, Željko Jović, 367-384. ISBN: 978-86-403-1879-2, Рад је доступан на линку.
У вези са одржаним вебинаром у раду се наглашава следеће: „Другачији са аспекта транспарентности добијања резултата приступ примјени вјештачке интелигенције у осигурању презентован је у склопу wебинара на тему Примјена вјештачке интелигенције у финансијском сектору Републике Српске одржаног 25.3.2025. осигуравајућим компанија је презентован machine led reserving algoritam који је Willis Towers Watson развила у склопу ResQ софтвера. Њихово програмско решење омогућује да се примјеном machine learning од понуђених метода резервисања (CL, BF, CC, i GLM) и могућих параметара тих метода, изабере она комбинација која доприноси повећању тачности предвиђања будућих исплата по основу одштетних захтева, на начин да минимизира функцију run-off-a (разлике између очекиваних будућих исплата и остварених исплата). О овом приступу детаљније је објашњено у раду Митрашевић, Kочовић, Kопривица и Граорац објављеном 2024. године. Будући да наведени софтвер користи методе које су општеприхваћене у актуарској пракси на тржишту Републике Српске, те да су излази модела транспарентни примјена овога софтвера је могућа без или уз мале измјене техничких основа осигурања и правилника који регулишу обрачун резерви за штете у неживотном осигурању.

„ Рад je презентован у суботу 7.6.2025. године у периоду од 12.40-12,50 на XXIII МЕЂУНАРОДНОМ СИМПОЗИЈУМУ- ИНОВАЦИЈЕ У ОСИГУРАЊУ - ОД ТРАДИЦИОНАЛНОГ KА МОДЕРНОМ ТРЖИШТУ, Златибор, хотел „Златибор“, 5-8. јун 2025. у организацији: Удружења актуара Србије и Економског факултета Универзитета у Београду
Информације о организовању овог догађаја су јавно доступне на сајту Удружења актуара Србије и на сајту Факултета пословне економије Бијељина.

2.2. Проф.др Зоран Мастило је у презентацији на тему: „Примјена вјештачке интелигенције на одрживи развој земаља југоисточне Европе“ представио студију која анализира спремност земаља југоисточне Европе за примјену вјештачке интелигенције, користећи “Индекс спремности влада за вјештачку интелигенцију”, који пружа увид у кључне факторе развоја вјештачке интелигенције у овим земљама.
Закључак наведеног излагања је да вјештачка интелигенција (ВИ) има потенцијал за унапређење одрживог развоја у земљама југоисточне Европе. Анализа је показала да чланице ЕУ, попут Грчке и Бугарске, имају значајно бољу позицију од кандидата за чланство, као што су Србија, БиХ и Албанија. То указује на потребу за додатним напорима како би се ојачали кључни индикатори неопходни за успешну имплементацију ВИ. Развој стратегија које укључују ВИ у одрживи развој може допринијети економској стабилности, унапређењу јавних услуга и већој друштвеној инклузији.

2.3. Проф. др Предраг Катанић (Факултет пословне економије Бијељина, Универзитет у Источном Сарајеву) је презентовао практичну апликацију засновану на модерним технологијама као што су Python, FastAPI и Google GEMINI AI, која омогућава ефикаснију и прецизнију анализу финансијских података, а коју смо развили заједно са студентима Факултета пословне економије у Бијељини. Апликацију смо успјешно тестирали на подацима Бањалучке берзе, гдје је наишла на веома позитивне реакције стручњака из банкарског сектора, тржишта капитала и сектора осигурања. Циљ нам је био да понудимо алат који убрзава и поједностављује анализу тржишта, омогућава бољу транспарентност у пословању, прецизније доношење одлука и дугорочно доприноси јачању и конкурентности финансијског тржишта Републике Српске. Оваква рјешења представљају важан корак у дигиталној трансформацији нашег финансијског сектора. Идеја за наведену апликацију проистекла је из рада:
Katanić, P. (2024). Development Of A National Artificial Intelligence Project As A Strategic Response To Geopolitical Changes And Economic Challenges, In Monograph: Transformation Of The Economy With Artificial Intelligence: Perspectives, Challenges And Opportunities, [editors Mirela Mitrašević. [et al.]] - Bijeljina : University of East Sarajevo Faculty of Business Economics, Рад је доступан на линку.

3. Радионица на тему "Вјештачка интелигенција у образовању: примјена вјештачке интелигенције у настави страног језика" је одржана у сриједу 26.3.2025 у периоду од 9:00 до 9:45, а излагач je била: Др Оливера Петровић, редовни професор на Педагошком факултету Универзитет у Источном Сарајеву. Радионици су присуствовали студенти Универзитета Источно Сарајево.

Полазећи од хипотезе да примјена вјештачке интелигенције може допринијети ефикасности јавног сектора Републике Српске, посебно у областима образовања и цјеложивотног учења, на радионици је приказано на који начин примјена нових метода може допринијети унапређењу наставе у основном, средњем и високом образовању, као и омогућити прецизну идентификацију потреба за преквалификацијом и додатном едукацијом.
Информације о организовању овог догађаја су јавно доступне на сајту Факултета пословне економије Бијељина (линк).

4. Радионица посвећена теми „Примјена вјештачке интелигенције у науци и образовању“ је одржана у среду 26.3.2025 у периоду од 16:15 до 17:00, а излагачи су били:
1. Др Биљана Ковачевић, доцент (Факултет пословне економије Бијељина Универзитета у Источном Сарајеву)
2. Милијана Миловановић, виши асистент (Факултет пословне економије Бијељина Универзитета у Источном Сарајеву)
3. Биљана Станивук, студент докторских студија Универзитета у Београду. Радионици су присуствовали студенти на мастер студију и наставни кадар Универзитета у Источном Сарајеву.
На радионици је коришћена библиометријска анализа као метода за проучавање публикација и истраживачких активности кроз анализу различитих библиографских података. Ова анализа се користи за процјену истраживачких трендова, идентификацију кључних истраживача и институција, као и за анализу утицаја и мрежа цитирања у одређеној области науке. Користећи програмски језик R и апликацију Bibliometrix, подаци се анализирају и визуелизују. Циљ радионице је био упознати учеснике са практичном примјеном наведених алата.
Идеја за организовање ове радионице проистекла је из рада:
Kovačević, B., Božić, K. (2024). Transformation Of Business Processes Through Artificial Intelligence: Bibliometric Analysis And Content Analysis, In Monograph: Transformation of the Economy with Artificial Intelligence: Perspectives, Challenges and Opportunities, [editors Mirela Mitrašević ... [et al.]]. Bijeljina: University of East Sarajevo, Faculty of Business Economics.
Информације о организовању овог догађаја су јавно доступне на сајту Факултета пословне економије Бијељина.

5.Радионица посвећена теми „Примјена вјештачке интелигенције у индустријској производњи и услужним дјелатностима Републике Српске“ je одржана у подручној Привредној комори Бијељина 28.3.2025, а излагачи су били:
1. Др Иван Мировић (Факултет пословне економије Бијељина Универзитет у Источном Сарајеву, професор)
2. Др Весна Петровић (Факултет пословне економије Бијељина Универзитет у Источном Сарајеву, декан)
3. Др Јелена Дамјановић (Факултет пословне економије Бијељина Универзитет у Источном Сарајеву, професор)

5.1. ТЕМА 1: ДИГИТАЛНА РЕВОЛУЦИЈА (И/ИЛИ) ДИГИТАЛНА ЕКОНОМИЈА
ПРЕДАВАЧ: проф. др Иван Мировић
Факултет пословне економије Бијељина, Универзитет у Источном Сарајеву
САДРЖАЈ:
1. ДИГИТАЛНА ЕКОНОМИЈА И ДИГИТАЛНА ТЕХНОЛОГИЈА
2. OFFLINE I ONLINE ЕКОНОМИЈА
3. ИЗАЗОВИ ДИГИТАЛНЕ ТЕХНО- ЕКОНОМИЈЕ
4. ПРОБЛЕМИ КОЈИ УСПОРАВАЈУ РАСТ ДИГИТАЛНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

5.2. ТЕМА 2: УТИЦАЈ ВЈЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ НА Е-ТРГОВИНУ
ПРЕДАВАЧ: проф. др Весна Петровић
Факултет пословне економије Бијељина, Универзитет у Источном Сарајеву
САДРЖАЈ:
1. КОНЦЕПТИ ДИГИТАЛНЕ ТРГОВИНЕ И Е-ТРГОВИНЕ
2. ФЕНОМЕН ВЈЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ
3. ИНТЕГРАЦИЈА ВЈЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У ДИГИТАЛНУ ТРГОВИНУ
4. ЕФЕКТИ ВЈЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ НА ТРГОВИНСКЕ ПОЛИТИКЕ И РАЗВОЈНЕ СТРАТЕГИЈЕ

5.3. TEМА 3: ДА ЛИ ВЈЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА МОЖЕ БИТИ ТИТУЛАР ПРАВА ИНДУСТРИЈСКЕ
СВОЈИНЕ СА ПОСЕБНИМ НАГЛАСКОМ НА ПРАВО ПАТЕНТА
ПРЕДАВАЧ: проф. др Јелена Дамјановић
Факултет пословне економије Бијељина, Универзитет у Источном Сарајеву
САДРЖАЈ:
1. ИНТЕГРАЦИЈА вјештачке интелигенције у економске стратегије Нова рјешења законодавстава интелектуалне својине која се односе на промет права индустријске својине и њихов легитимитет у односу на домаће прилике и правну теорију са једне стране, и усклађеност са савременим прописима из ове области других, прије свега земаља које припадају common law систему.
2. ВЈЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА У УЛОЗИ ПРОНАЛАЗАЧА Основни проблем са признавањем права патернитета односно титулара патента од стране Вјештачке Интелигенције је аутоматско признавање правне и пословне способности компјутерском програму који нити је правно нити физичко лице

Информације о организовању овог догађаја су јавно доступне на сајту Привредне коморе Бијељина.
Идеје изнијете на овој радионици проистичу из радова:
1. Petrović, V., Mirović, I., Simikić, Z. (2024). The Impact Of Artificial Intelligence On E-Commerce, In Monograph: Transformation of the Economy with Artificial Intelligence: Perspectives, Challenges and Opportunities, [editors Mirela Mitrašević ... [et al.]]. Bijeljina: University of East Sarajevo, Faculty of Business Economics.
2. Damjanović, J. (2024). Can Artificial Intelligence Be The Holder Of Industrial Property Rights With Special Emphasis On Patent Rights, In Monograph: Transformation of the Economy with Artificial Intelligence: Perspectives, Challenges and Opportunities, [editors Mirela Mitrašević ... [et al.]]. Bijeljina: University of East Sarajevo, Faculty of Business Economics.
Радионица је имала за циљ да допринесе истраживањима везаним за хипотезе:
• Примјена ВИ може допринијети развоју индустријске производње Републике Српске, с акцентом на енергетски сектор, обновљиве изворе енергије, дрвопрерађивачку и металску индустрију, као и мала и средња производна предузећа.
• Примјена ВИ може допринијети унапређењу услужних дјелатности Републике Српске, посебно у секторима туризма и ИТ-а.

Радови који обједињују одређене резултате истраживања и закључке са одржаних радионица објављени су у Зборнику са XIII Међународне конференције EKONBIZ 2025 „Економске импликације мултиполарног свијета“ одржаној 5 и 6 јуна 2025. године на Факултету пословне економије Бијељина:
1. Damjanović, Ј. (2025). Application Of Artificial Intelligence In Industrial Production Of The Republic Of Srpska. Proceedings of the XIII Conference EKONBIZ 2025, 203-208. Рад је доступан на линку:
Главна хипотеза овог рада је сљедећа: Примјена вјештачке интелигенције (ВИ) може допринијети развоју индустријске производње у Републици Српској, са акцентом на енергетски сектор, обновљиве изворе енергије, дрвопрерађивачку и металску индустрију, као и мала и средња производна предузећа.
Закључак је да се главна предност вјештачке интелигенције у индустријској производњи у Републици Српској огледа у побољшању производних процеса, смањењу индустријског отпада и побољшању квалитета производа. Истовремено, вјештачка интелигенција анализира потрошњу енергије и на основу тога одређује мјере за смањење трошкова у виду ефикасније технологије. Вјештачка интелигенција омогућава малим и средњим предузећима приступ напредним технологијама које су раније биле доступне само транснационалним компанијама. Предност коју даје могућност прецизније и брже контроле квалитета производа захваљујући вјештачкој интелигенцији није занемарљива. Ово смањује број неисправних производа који могу имати видљиве и скривене недостатке, што смањује број активација гаранција производа, поправки неисправних производа, замјене неисправног производа и надокнаде штете у случају раскида уговора о куповини у облику стварне штете и изгубљене добити, рефлексне штете и евентуално апстрактне и специфичне штете. Аутор није одбацио главну хипотезу рада и донио је закључак да мала и средња предузећа, као носиоци индустријског развоја, могу користити вјештачку интелигенцију за смањење оперативних трошкова и повећање производних капацитета.

2. Cvijanović, S., Milenković, I., Starčević, V. (2025). Application Of Ai In Business Operations Of Enterprises In The Republic Of Srpska: Challenges And Barriers To Implementation. Proceedings of the XIII Conference EKONBIZ 2025, 176-182. Рад је доступан на линку.
У развијеним земљама, вештачке технологије се широко користе у различитим индустријама, док се земље попут Републике Српске суочавају са бројним изазовима у њиховој имплементацији. Ови изазови укључују разне техничке, финансијске и регулаторне баријере. Овај рад анализира тренутну примену вештачке интелигенције у пословним операцијама у Републици Српској идентификујући кључне изазове и препреке. Рад истражује могуће стратегије, политике и иницијативе које би могле бити корисне за Републику Српску у промоцији имплементације вјештачке интелигенције. Овај рад ће пружати основу за даљи развој стратегија и политика које ће допринети ефикаснијој примени вештачке интелигенције у пословним операцијама у Републици Српској.

3. Božić, R., Grljević, O. (2025). Topic Modelling-Enhanced Recommender Systems In Tourism. Proceedings of the XIII Conference EKONBIZ 2025, 130-137. Рад је доступан на линку.
Овај рад има за циљ да опише развојне изазове у туристичким системима препорука. Развој информационих технологија омогућио је дистрибуцију и доступност информација глобално, што се огледа у свим друштвеним сферама, посебно у туризму. Огромна количина информација о туристичким понудама је свакодневно доступна путницима, често преоптерећујући кориснике и доводећи до преоптерећења информацијама, што значајно отежава проналажење понуде која најбоље одговара њиховим жељама. Системи препоручивања, технологија заснована на вештачкој интелигенцији, могу помоћи корисницима да доносе одлуке водећи их на персонализован начин. Усклађивањем корисничких жеља, они нуде благовремене и релевантне предлоге за дестинације или туре и штеде време и когнитивно оптерећење током процеса селекције. Системи препоручивања могу бити корисни за туристе и туристичке организације, али њихова имплементација није једноставна. Могу се појавити бројни различити изазови. Неки од њих су узроковани мултиполарном природом туризма, попут језичких и просторних баријера, сезонскости и варијабилности жеља. Други могу бити уобичајени проблеми система препоручивања, као што су хладан почетак, оскудица, објашњивост, тачност и други. Моделирање тема може помоћи у решавању ових изазова издвајањем тема из текстуалних података, што пружа вредне увиде и побољшава ефикасност система препорука.

Наведени радови су презентовани на наведеној конференцији у петак 6. јуна 2025. године. Информације о организовању овог догађаја су јавно доступне на сајту Факултета пословне економије Бијељина (линк).

Информације о организовању овог догађаја су јавно доступне на линковима: линк1 , линк2, линк3.

У склопу промоције резултата пројекта изјаве за медије дали су: Вук Вуковић, ванредни професор на Економском факултету у Суботици и проф. др Предраг Катанић, редовни професор на Факултету пословне економије у Бијељини. Њихове изјаве се могу прочитати на сајту.

У Бијељини, 30.6.2025. године